Марко Краљевић и Арапин 0001    Кулу гради црни Харапине 0002    На инканат, крајем кора слана. 0003    Колику је кулу засновао: 0004    У дужину стотину лаката, 0005    У висину од седам тавана. 0006    Кулу гради тридесет мајстора 0007    И пет стотин’ ђеце шегрчади, 0008    Што му шкаљу и пржину вуку. 0009    Гради грађу три године дана, 0010    Б’јелу кулу и танку авлију. 0011    А преда њу демирли капију, 0012    Ђе ђе стајат’ стража и солдати 0013    Да му кулу на ћенеру бране. 0014    Кад сагради дивну грађевину, 0015    Прекри кулу тешкијем оловом, 0016    А омаза сребром бијелијем, 0017    А кити грчкијем каменом. 0018    Па отолен ситну књигу пише, 0019    Те справи равноме сријему, 0020    А на руке од Сријема бану: 0021    ”Чу ли мене, бане побратиме, 0022    Ево јесам начинио грађу, 0023    Танку кулу и б’јелу хавлију, 0024    А преда њу стражу и капију – 0025    Још ми пошљи тридес’ лубарада, 0026    А пода ње вола сто јарама, 0027    Нек’ ми дођу до петнајес’ дана, 0028    Е ћу шњиме окитити грађу 0029    Да се шњима од душмана браним!” 0030    А кад књига до Сријема дође, 0031    Те је виђе од Сријема бане, 0032    Он му бојне пушке оправио, 0033    Те их вози вола сто јарама, 0034    Дођоше му мору на дворове. 0035    А кад Харап пушке поставио, 0036    Па вилико избројио благо, 0037    Те бијелу кулу преплатио – 0038    Три товара и пет стотин’ рушпа – 0039    Оста Харап на бијелу кулу, 0040    Прекри кулу свитом црвенијем, 0041    Три тавана један по другоме. 0042    Па се Харап по тавану шета, 0043    А сам собом ријеч беседио: 0044    ”Јаја мене, за Бога милога, 0045    Кад ја немам свога никојега, 0046    Ниђе брата нити побртима, 0047    До једнога од Прилипа Марка, 0048    Оно мене бјеше побратиме; 0049    Ево има шес’ година дана, 0050    Нијесам га чуо ни видио! 0051    Богме ћу му ситну књигу писат’ 0052    Нек”ми Марко слану мору дође, 0053    А да моју честитује грађу, 0054    А ође ће мене оженити!” 0055    Па отоле танку књигу пише, 0056    Оправи је у Прилипу Марку: 0057    ”Ђе си мение, Марко побратиме? 0058    Дођи брже мору на обалу 0059    Да ти моју честитујеш грађу 0060    И да ми се помож”оженити!” 0061    А кад књига у Прилипа дође, 0062    Напотуле на Маркове дворе, 0063    А на руке мајке Краљевића, 0064    Учи књиге, сузе пролијева, 0065    Ђе јој нема свога сина Марка. 0066    Па отоле танку књигу пише: 0067    ”Мој посинко, црни Харапину, 0068    Ками ће ти теби доћи Марко – 0069    Ево има пет година дана, 0070    Ја му не знам смрти ни живота, 0071    Но је Марко давно погинуо 0072    У Стамболу, у цара турскога!” 0073    Па му танку књигу оправила. 0074    Кад Харапу танка књига дође, 0075    Те он виђе шта му мајка пише, 0076    Сузе рони низ бијело лице, 0077    Жао му је Краљевића Марка. 0078    Па сам собом ријеч бесидио: 0079    ”Султан-царе, један муртанине 0080    Што изгуби побратима мога – 0081    С врагом ће ти Цариграду доћи!” 0082    Па отолен скочи на ноге, 0083    А довати суру бедевију, 0084    Оракћену и опусаћену, 0085    А притеже од боја хоружје, 0086    Па се Харап на кобилу баци, 0087    А бијелу затворио кулу, 0088    Па отиде пут Стамбола града 0089    Да он тражи побратима Марка. 0090    А овако Харап бесидио: 0091    ”А тако ми Бога јединога, 0092    Ја ћу моју изгубити главу 0093    Јал’ ћу виђет’ жива Краљевића – 0094    Ал’ ћу цару писати мејдана, 0095    Да ми главом за Краљића дође, 0096    Да га питам и осветим Марка, 0097    Још ћу му узети ђевојку, 0098    На срамоту цару и царици, 0099    Водићу је к приморју моме 0100    Да је узмем себи за љубовце!” 0101    Па отолен Цариграду пође, 0102    Здраво сађе под града Стамбола, 0103    Па на поље разапе чадора, 0104    Поби копје, привезе кобилу, 0105    Харап сједе ладно пити вино. 0106    А отоле ситну књигу пише, 0107    Оправи је цару на сарје: 0108    ”Чу ли, царе, један муртанине, 0109    Пошљи мене Краљевића Марка 0110    Али мене на меидан дођи – 0111    Од те двије коју теби драго!” 0112    Књига пође, султан-цару дође, 0113    А кад виђе шта му Харап пише, 0114    Књигу учи, а шњоме се мучи, 0115    Па пушти по граду телера: 0116    ”Ко ће посјећ’ црна Харапина 0117    И његову донијети главу, 0118    Даћу њему хиљаду цекина 0119    И сувуше начињену кулу, 0120    Поред моје, на гору од моје, 0121    И даћу му на Босну везирство, 0122    Да је везир дванајест година, 0123    И даћу му шћерцу за љубовце 0124    Да будемо главни пријатељи!” 0125    Док се један мегданџија нађе, 0126    По имену Ибра из Мисира – 0127    То је ујак Ђерзелез-Халила – 0128    Он Харапу на меидан пође: 0129    Како пође, већ цару не дође, 0130    Но му Харап посијече главу. 0131    Па отолен цару књигу пише: 0132    ”Пошљи мене Краљевића Марка 0133    али мене дођи на мегдане, 0134    А не губи твоје јаничаре!” 0135    А кад цару танка књига дође, 0136    Опет за се мејданџију тражи 0137    И више му обећава благо. 0138    Већ што ћу ви више кажевати – 0139    Како кога царе оправљаше, 0140    Ђаволи се натраг не враћаше 0141    Ни са Арапа главе доносаше; 0142    Доби Харап шездесет мегдана, 0143    Све по избор јуначкије глава, 0144    А све иште Краљевића Марка 0145    Ал’ цареву за Краљевића главу. 0146    То се чудо по свијету чуло. 0147    Кад се цару било дојадило, 0148    Па Парапу таин расјекао: 0149    На неђељу лијепу ђевојку, 0150    И барјело вина из Видина, 0151    И дебелу краву нетељену 0152    И симита, крува бијелога. 0153    Тако стаја за годину дана, 0154    А све књиге за Краљића пише: 0155    ”Ал’ цареву за Краљића главу 0156    Ал’ ми пошљи твоју султанију 0157    И уза њу трећу хазну блага!” 0158    А кад цру танка књига дође, 0159    Књигу учи и шњоме се мучи, 0160    Грозне сузе од образа пушта. 0161    А вели му шћерца јединица: 0162    ”А мој бабо, царе од Стамбола, 0163    Оклен тебе мучна књига дође?” 0164    А вели јој царе од Стамбола: 0165    ”Муч’, ђевојко, муња те шинула!” 0166    Па јој каже како Харап пише. – 0167    ”Но сад што ћеш, божја несрећнице, 0168    Хајде, јадна, за Харапа пођи, 0169    На срамоту, а не воље драге!” 0170    А вели му лијепа ђевојка: 0171    ”Што ћеш дати за Краљића Марка, 0172    Султан-царе, драги господару?” 0173    А царе јој тијом бесидио: 0174    ”Муч’, ђевојко, муња те шинула, 0175    Не парај ми моје срце живо – 0176    Сви бих дао до мојега царства!” 0177    А кад чула лијепа ђевојка, 0178    Она пође тавници на врата, 0179    Па отвори Марка Караљевића. 0180    Па ђевојка бесидила Марку: 0181    ”Побратиме, Краљевићу Марко, 0182    Која сам ти живот одржала, 0183    Све кријући од баба мојега, 0184    Но излази тавници на врата, 0185    Сад ћеш цару добро требовати!” 0186    А вели јој Краљевићу Марко: 0187    ”Посестримо, лијепа ђевојко, 0188    Све је моје огољело т’јело, 0189    Пала ми је коса до појаса, 0190    Коса ми је нотњи покривачи, 0191    Нокти су ми ка’ у орла панче, 0192    Све је моје оруњало месо!” 0193    А кад чула царева ђевојка, 0194    Па му баци стамболску чакију, 0195    Те с њом Краљић зави своје т’јело, 0196    Па изиђе тавници на врата, 0197    А узе га за руку ђевојка, 0198    Ту се шњиме упут побратила, 0199    Па отоле цару на сараје. 0200    Кад га виђе царе од Стамбола, 0201    Па завика грлом бијелијем: 0202    Благо мене мог посинка Марка!” 0203    Тадар викну три бербера млада – 0204    Један мије, други косу брије, 0205    А трећи му нокте сарежује. 0206    Па Краљићу примакао вина, 0207    Питомога вина из Видина, 0208    А шенице из равна Сријема, 0209    И дебела с јаловице меса; 0210    Шарцу коњу зоби и сијена, 0211    А поји га вином из Видина, 0212    Тако гоји себе и Шарина. 0213    Док се пунан мјесец испунио, 0214    Дадоше му Шарца и оружје. 0215    Онда викне царе од Стамбола: 0216    ”А мој синко, Краљевићу Марко, 0217    Погуби ми црна Харапина! 0218    Ево има пунана година 0219    Како пише мене меидане – 0220    Да ми, синко, посијече главу 0221    Ил’ да њему оправим ђевојку, 0222    На срамоту бутом царевини, 0223    И уза њу трећу хазну блага; 0224    Даћу тебе лијепу ђевојку, 0225    И сву моју трећу хазну блага 0226    И сувише на Босну везирство!” 0227    Он превари Краљевића Марка. 0228    Отолен се подигнуо Марко; 0229    Кад Харапу и чадору пође, 0230    Но га гледа црни Харпине – 0231    А познава Шарца Краљевића, 0232    А не позна побратима Марка, - 0233    Па сам собом Харап бесидио: 0234    ”Мили’ми је Шарац Краљевића, 0235    Но царева лијепа ђевојка!” 0236    Па поклопи суру бедевију, 0237    Харап викну, бедевија рикну, 0238    На оштро се гвожђе ударише. 0239    Првом ману Краљевићу Марко, 0240    Те Харапу посијече руку, 0241    Тадар ману, посјече му главу, 0242    Понесе је цару на сараје. 0243    Тадар њему казиваше Турци 0244    Ђе је био цару додијао, 0245    И тадар се Марко авизао 0246    Ђе је њему био побратиме. 0247    Узе цару пет товара блага 0248    И десету бачву у Мостару 0249    Да он пије вина без динара, 0250    Па Арапу задужбину гради, 0251    Пред Стамболом пребијелу цркву, 0252    Све за севап црна Харапина, 0253    А за здравље своје себе Марко. 0254    Два товсара похарчио блага, 0255    Три оћера у Прилипа мајци, 0256    Те погради дворе и дућане.